Začeci kapitalističkog društva i privrede

-         

Manufaktura

Podsetite se kada se pojavio kapitalizam kao novo i naprednije društvo u odnosu na prethodni feudalizam, a o tome smo govorili u okviru periodizacije ljudskog društva i stupnjeva njegovog razvoja koji su se poklapali sa određenim periodima u razvitku čovečanstva.

-        Faze u razvoju kapitalizma:

1.    Manufakturni kapitalizam – od 16. do 18. veka

2.    Liberalni (domonopolistički) – od kraja 18. do kraja 19. veka

3.    Monopolistički (imperijalizam) – od kraja 19.veka pa nadalje

-        Otpor esnafa prema razvoju kapitalističke privrede i novog kapitalističkog načina proizvodnje

-        Manufaktura (manus – ruka, facere – raditi) – u prevodu ručni rad. To je velika radionica u kojoj radi više radnika ručno i uz pomoć prostih alata i u kojoj postoji podela rada, a to znači da u izradi proizvoda ne učestvuje samo jedan čovek, tj. majstor, kao u srednjevekovnoj esnafskoj radionici, već u svakoj fazi izrade proizvoda učestvuje po jedna grupa radnika. Na primer, u tekstilnoj manufakturi, jedni su preli vunu, drugi su je tkali, treći bojili, a četvrti izrađivali od nje odevne predmete.

-        Pojmovi karakteristični za kapitalističko društvo:

1.    Kapitalista – vlasnik manufakture i pripadnik novog bogatog sloja društva, tj. buržoazije

2.    Profit – zarada kapitaliste

3.    Najamni radnici – radnici u manufakturi

4.    Najamnina – novčana nadoknada koju primaju radnici u manufakturi

5.    Višak vrednosti – razlika između vrednosti najamnine i cene gotovog proizvoda na tržištvu, prisvaja ga kapitalista da bi uvećao profit. Razmisli da li je cena proizvoda veća ili manja od vrednosti najamnine.

-        Jaz i netrpeljivost između srednjevekovnog plemstva, koje na prvom mestu ističe poreklo, svoja prava i privilegije, i mlade buržoazije koja na prvom mestu ističe rad i lične sposobnosti

-        Ograđivanje – jedan od najčešćih načina akumulacije, tj. nagomilavanja kapitala, karakterističan za Englesku u kojoj su kapitalisti proterali seljake i oduzeli im zemlju, ogradili je i pretvorili u pašnjake za gajenje ovaca jer je vuna postala veoma tražena na tržištu

-        Razvoj trgovine i bankarstva

-        Pretvaranje evropske trgovine u svetsku i premeštanje trgovačkih centara iz Sredozemlja u Severnu Evropu i na Atlantik

-        Merkantilizam – nova ekonomska politika mešanja države u privredu (Žan Batist Kolber – ministar i predstavnik ove ekonomske politike)

-        Apsolutistička monarhija – novi oblik države koji je zamenio stalešku monarhiju (Henri VII Tjudor, Luj XI)

-        Krah feudalnog društva označen u građanskim revolucijama (Nizozemska, Francuska, Engleska)

DOMAĆI: Prepisati teze i pročitati lekciju na stranama 170. i 171.