Gradjanske revolucije

Ustanak u Nizozemskoj 1566.god.

Podsetite se koje su bile pozitivne posledice  geografskih otkrića i  pronalazaka u 15. i 16. veku i kako su se one manifestovale na privredni razvoj evropskih zemalja. Nastanak i razvoj kapitalističkog  društva i privrede od 16. do 18. veka, uslovio je i postepeno raspadanje feudalnog društva, zbog čega je mlada buržoazija, ponikla iz srednjevekovnog građanskog staleža, ispoljila težnju da ukine kmetstvo i sruši feudalno društvo, uspostavljajući savremeniji i progresivniji kapitalisticki poredak.

-  Feudalizam  je konačni krah doživeo u gradjanskim revolucijama koje su trajale od 16. do 19. veka.

-  Ideolozi gradjanskih revolucija- Eliot, Monteskije, Volter, Ruso, Didro.

-  Najznačajnije gradjanske revolucije su:

1.   Nizozemska- 16. vek

        -  Sukob katolika i protestanata.

        -  Borba protiv španske vlasti za nacionalno oslobodjenje.

        -  Ustanak geza i teror  vojvode od Albe.

        -  Araska i Utrehtska unija.

        -  Deklaracija o nezavisnosti od ~španske tiranije i bespravlja~, 1581.

        -  Srvaranje Holandije, prve gradjanske republike u Evropi.

        -  Primirje izmedju Španije i Holandije , 1609.

        -  Vestfalski mir 1648. Holandija je priznata kao nezavisna i suverena država.

2. Engleska- 17. vek

       -  Sukob kralja Čarlsa I i Parlamenta.

       -  Gradjanski rat u Engleskoj od 1642-1649.

       -  Oliver Kromvel, najznačajnija figura na engleskoj političkoj sceni.

       -  Pogubljenje kralja Čarlsa I  i kraj gradjanskog rata 1649.

       -  Komonvelt, naziv za novoproglašenu republiku Englesku.

       -  Slavna revolucija, 1688.

       -  Viljem Oranski i Marija, novi vladari Engleske 1689.

3. Rat za nezavisnost SAD-a- 18. vek

         -  Sukob Engleske i Severnoameričkih kolonija.

         -  Deklaracija nezavisnosti 1776.

         -  Bitka kod Jorktauna, 1781.

         -  Mirovni ugovor potpisan u Parizu 1783. kojim je priznata nezavisnost SAD-a od Engleske.

         -  Džordž Vašington, prvi predsednik SAD-a.

4.Francuska- 18. vek

            -  Situacija u Parizu u predrevolucionarno vreme.

            -  Skupština Državnih staleža, 5. maja 1789.

            -  Pad Bastilje, 14, jula 1789.

            -  Deklaracija prava čoveka i gradjanina, 1789.

            -  Ustav usvojen 1791.

            -  Ukidanje monarhije i proglašenje republike, 1792.

            -  Jakobinska diktatura, 1793.

            -  Termidorska reakcija, 1794.

            -  Vojna diktatura Napoleona Bonaparte, 1799.

5. Julska revolucija  u Francuskoj, 1830.

   

Pad Bastilje

Domaći: prepisati teze i pročitati lekciju na stranama od 177-185.

PRVA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA

Podsetite se šta je manufaktura i kako je organizovana  proizvodnja u okviru manufakture.

Krajem 18. veka došlo je do velikog nesklada izmedju ograničenih proizvodnih mogućnosti manufaktura i brzog porasta potražnje svih vrsta robe na tržištu, što je iziskivalo povećanje proizvodnje i potrebu  za  novim tehničkin pronalascima i izumima.

-  Novi tehnicki izumi i njihovi konstruktori ;

1.  Džon Kej- leteći čunak

2.  Hargrejvs- mehanička predilica

3.  Kartrajt- metalni  mehanički razboj

4.  Džems Vat- parna mašina

5.  Džordž Stivenson- parna lokomotiva

6.  Robert  Fulton- parobrod

-  Šta znači pojam ~industrijska  revolucija~ ( označava konstruisanje i primenu mašina u proizvodnji kojima su zamenjeni ručni rad i jednostavni alati. Izvedena je u Engleskoj u 18. veku. Sa industrijskom revolucijom počinje druga faza u razvoju kapitalizma, a to je liberalni kapitalizam.)

-  Razvoj metalurgije, kao posledica povećane potrebe za metalima, koju je uslovilo uvođenje mašina u proces proizvodnje.

-  Razvoj saobraćaja ( pomorski i kopneni ).

-  Položaj radnika i uslovi rada u prvim fabrikama.

-  Ekonomski liberalizam, kao novo ekonomsko učenje koje je potisnulo merkantilizam i koje  istupa protiv mešanja države u privredu i ističe načela slobodne trgovine ( Adam Smit, osnivač engleske političke ekonomije ).

-  Posledice industrijske  revolucije.

-  Značaj industrijske revolucije

DOMAĆI ; prepisati teze i pročitati  lekciju na stranama 196. i 197.

Jugoslavija posle Drugog svetskog rata

Deklaracija o proglašenju FNRJ

Podsetite se kada se i kako zavrsio Drugi svetski rat u Jugoslaviji.

-  DFJ, Demokratska federativna Jugoslavija, jeste prvi naziv posleratne Jugoslavije.

-  7. marta 1945. u Beogradu je formirana Privremena vlada DFJ, sastavljena od predstavnika NOP-a i predstavnika Kraljevske jugoslovenske vlade iz Londona.

-  Treće zasedanje  AVNOJ-a, održano je  avgusta 1945. u Beogradu.

-  Izbori za Ustavotvornu skupštinu održani su 11. novembra 1945.

-  Prva sednica Ustavotvorne skupštine održana je 29. novembra 1945. i na njoj je usvojena Deklaracija o proglašenju FNRJ ( Federativna narodna republika Jugoslavija).

-  Prvi ustav FNRJ donet je u januaru 1946.

-  Obnova i izgradnja zemlje.

-  Prvi petogodišnji plan razvoja privrede donet je 1947.

-  Mere koje je preduzela nova komunistička vlast posle rata( konfiskacija, nacionalizacija, agrarna reforma, sekvestracija, kolonizacija).

-  Spoljna politika posleratne Jugoslavije.

-  Sukob Jugoslavije sa SSSR-om 1948.

-  Uvodjenje radničkog samoupravljanja 1950.

-  Pokret nesvrstanih, formiran na Konferenciji u Beogradu 1961.

-  Novi ustav donet 1963. kojim je država promenila ime u SFRJ ( Socijalistička federativna republika Jugoslavija).

-  Novi ustav SFRJ donet 1974.

-  Kult Josipa Broza Tita, jedinog dozivotnog predsednika Jugoslavije.

-  Smrt  J. B. Tita, 4. maja 1980.

-  Kriza i raspad SFRJ, 1991.

-  Gradjanski ratovi  90-tih u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji.

-  Proglašenje SRJ-Savezne republike Jugoslavije, 27. aprila 1992.

-  Bombardovanje SR Jugoslavije 1999.

-  Pad režima Slobodana Miloševića i dolazak Demokratske opozicije na vlast, 5. oktobra 2000.

-  Proglašenje Državne zajednice Srbije i Crne Gore, 4. februara  2003.

-  Ubistvo premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003.

-  Odvajanje Crne Gore i nastanak samostalne Republike Srbije, kao čin obnavljanja srpske državnosti 2006.

 

Šest republika i dve pokrajine

DOMAĆI: 

prepisati teze i pročitati lekciju na stranama od 155-161. i od 164-166. za drugi razred, i od 137-152. za IT2

Začeci kapitalističkog društva i privrede

-         

Manufaktura

Podsetite se kada se pojavio kapitalizam kao novo i naprednije društvo u odnosu na prethodni feudalizam, a o tome smo govorili u okviru periodizacije ljudskog društva i stupnjeva njegovog razvoja koji su se poklapali sa određenim periodima u razvitku čovečanstva.

-        Faze u razvoju kapitalizma:

1.    Manufakturni kapitalizam – od 16. do 18. veka

2.    Liberalni (domonopolistički) – od kraja 18. do kraja 19. veka

3.    Monopolistički (imperijalizam) – od kraja 19.veka pa nadalje

-        Otpor esnafa prema razvoju kapitalističke privrede i novog kapitalističkog načina proizvodnje

-        Manufaktura (manus – ruka, facere – raditi) – u prevodu ručni rad. To je velika radionica u kojoj radi više radnika ručno i uz pomoć prostih alata i u kojoj postoji podela rada, a to znači da u izradi proizvoda ne učestvuje samo jedan čovek, tj. majstor, kao u srednjevekovnoj esnafskoj radionici, već u svakoj fazi izrade proizvoda učestvuje po jedna grupa radnika. Na primer, u tekstilnoj manufakturi, jedni su preli vunu, drugi su je tkali, treći bojili, a četvrti izrađivali od nje odevne predmete.

-        Pojmovi karakteristični za kapitalističko društvo:

1.    Kapitalista – vlasnik manufakture i pripadnik novog bogatog sloja društva, tj. buržoazije

2.    Profit – zarada kapitaliste

3.    Najamni radnici – radnici u manufakturi

4.    Najamnina – novčana nadoknada koju primaju radnici u manufakturi

5.    Višak vrednosti – razlika između vrednosti najamnine i cene gotovog proizvoda na tržištvu, prisvaja ga kapitalista da bi uvećao profit. Razmisli da li je cena proizvoda veća ili manja od vrednosti najamnine.

-        Jaz i netrpeljivost između srednjevekovnog plemstva, koje na prvom mestu ističe poreklo, svoja prava i privilegije, i mlade buržoazije koja na prvom mestu ističe rad i lične sposobnosti

-        Ograđivanje – jedan od najčešćih načina akumulacije, tj. nagomilavanja kapitala, karakterističan za Englesku u kojoj su kapitalisti proterali seljake i oduzeli im zemlju, ogradili je i pretvorili u pašnjake za gajenje ovaca jer je vuna postala veoma tražena na tržištu

-        Razvoj trgovine i bankarstva

-        Pretvaranje evropske trgovine u svetsku i premeštanje trgovačkih centara iz Sredozemlja u Severnu Evropu i na Atlantik

-        Merkantilizam – nova ekonomska politika mešanja države u privredu (Žan Batist Kolber – ministar i predstavnik ove ekonomske politike)

-        Apsolutistička monarhija – novi oblik države koji je zamenio stalešku monarhiju (Henri VII Tjudor, Luj XI)

-        Krah feudalnog društva označen u građanskim revolucijama (Nizozemska, Francuska, Engleska)

DOMAĆI: Prepisati teze i pročitati lekciju na stranama 170. i 171.