Napoleonovi ratovi

Napoleon Bonaparta

Podsetite se kako je privedena kraju Velika francuska burzoaska revolucija, kada je i na koji nacin Napoleon Bonaparta, proslavljeni vojskovodja i  jedan od petorice direktora tj. clanova Direktorijuma, uspostavio svoju vlast.

-          Kraj Mletacke republike i pad severnog dela Italije pod francusku vlast, 1797.

-          Francuska invazija na engleske kolonije u Sredozemlju (Jonska ostrva, Malta, Egipat), 1798.

-          Mir sa Austrijom sklopljen u Linevilu, 1801.

-          Konkordat ( Ugovor sa Vatikanom) sklopljen 1801.

-          Krunisanje Napoleona Bonaparte za cara 1804.

-          Gradjanski zakonik, predstavlja ozbiljan iskorak u oblasti zakonodavstva i njime se Napoleon ponosio vise nego sa ~svih 40 bitaka~

-          Bitka kod rta Trafalgar 1805.

-          Bitka kod Austerlica 1805.

-          Napoleon osvaja Prusku i Poljsku i zavodi kontinentalnu blokadu kojom svim zemljama zabranjuje trgovacke veze sa Engleskom, 1806.

-          Mir u Tilzitu 1807.

-          Napoleonova osvajanja Portugalije i Spanije 1807-1808.

-          Napoleonov pohod na Rusiju 1812.

-          Borodinska bitka 1812.

-          Ulazak francuskih trupa u Moskvu i paljenje Moskve 1812.

-          Povlacenje Napoleonovih trupa iz Rusije, novembra 1812.

-          Bitka naroda  kod Lajpciga 1813.

-          Pariski mir 1814. i vracanje dinastije Burbona na vlast

-          Povratak  Napoleona u Pariz i vladavina od 100 dana, 1815.

-          Bitka kod Vaterloa 1815.

-          Napoleonovo izgnanstvo na ostrvo Sv. Jelena u Atlantiku na kojem umire 1821.

-          Posledice Napoleonovih osvajanja

-          Znacaj Napoleonovih osvajanja

-          Becki kongres 1815.

-          Sveta alijansa, savez Rusije, Pruske i Austrije, stvoren 1815. radi zastite novog evropskog poretka

-          Nova geografska i politicka karta Evrope, kao posledica odluka Beckog kongresa

Domaći: Prepisati teze i pročitati lekciju na stranama 192. do 194.

Gradjanske revolucije

Ustanak u Nizozemskoj 1566.god.

Podsetite se koje su bile pozitivne posledice  geografskih otkrića i  pronalazaka u 15. i 16. veku i kako su se one manifestovale na privredni razvoj evropskih zemalja. Nastanak i razvoj kapitalističkog  društva i privrede od 16. do 18. veka, uslovio je i postepeno raspadanje feudalnog društva, zbog čega je mlada buržoazija, ponikla iz srednjevekovnog građanskog staleža, ispoljila težnju da ukine kmetstvo i sruši feudalno društvo, uspostavljajući savremeniji i progresivniji kapitalisticki poredak.

-  Feudalizam  je konačni krah doživeo u gradjanskim revolucijama koje su trajale od 16. do 19. veka.

-  Ideolozi gradjanskih revolucija- Eliot, Monteskije, Volter, Ruso, Didro.

-  Najznačajnije gradjanske revolucije su:

1.   Nizozemska- 16. vek

        -  Sukob katolika i protestanata.

        -  Borba protiv španske vlasti za nacionalno oslobodjenje.

        -  Ustanak geza i teror  vojvode od Albe.

        -  Araska i Utrehtska unija.

        -  Deklaracija o nezavisnosti od ~španske tiranije i bespravlja~, 1581.

        -  Srvaranje Holandije, prve gradjanske republike u Evropi.

        -  Primirje izmedju Španije i Holandije , 1609.

        -  Vestfalski mir 1648. Holandija je priznata kao nezavisna i suverena država.

2. Engleska- 17. vek

       -  Sukob kralja Čarlsa I i Parlamenta.

       -  Gradjanski rat u Engleskoj od 1642-1649.

       -  Oliver Kromvel, najznačajnija figura na engleskoj političkoj sceni.

       -  Pogubljenje kralja Čarlsa I  i kraj gradjanskog rata 1649.

       -  Komonvelt, naziv za novoproglašenu republiku Englesku.

       -  Slavna revolucija, 1688.

       -  Viljem Oranski i Marija, novi vladari Engleske 1689.

3. Rat za nezavisnost SAD-a- 18. vek

         -  Sukob Engleske i Severnoameričkih kolonija.

         -  Deklaracija nezavisnosti 1776.

         -  Bitka kod Jorktauna, 1781.

         -  Mirovni ugovor potpisan u Parizu 1783. kojim je priznata nezavisnost SAD-a od Engleske.

         -  Džordž Vašington, prvi predsednik SAD-a.

4.Francuska- 18. vek

            -  Situacija u Parizu u predrevolucionarno vreme.

            -  Skupština Državnih staleža, 5. maja 1789.

            -  Pad Bastilje, 14, jula 1789.

            -  Deklaracija prava čoveka i gradjanina, 1789.

            -  Ustav usvojen 1791.

            -  Ukidanje monarhije i proglašenje republike, 1792.

            -  Jakobinska diktatura, 1793.

            -  Termidorska reakcija, 1794.

            -  Vojna diktatura Napoleona Bonaparte, 1799.

5. Julska revolucija  u Francuskoj, 1830.

   

Pad Bastilje

Domaći: prepisati teze i pročitati lekciju na stranama od 177-185.

PRVA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA

Podsetite se šta je manufaktura i kako je organizovana  proizvodnja u okviru manufakture.

Krajem 18. veka došlo je do velikog nesklada izmedju ograničenih proizvodnih mogućnosti manufaktura i brzog porasta potražnje svih vrsta robe na tržištu, što je iziskivalo povećanje proizvodnje i potrebu  za  novim tehničkin pronalascima i izumima.

-  Novi tehnicki izumi i njihovi konstruktori ;

1.  Džon Kej- leteći čunak

2.  Hargrejvs- mehanička predilica

3.  Kartrajt- metalni  mehanički razboj

4.  Džems Vat- parna mašina

5.  Džordž Stivenson- parna lokomotiva

6.  Robert  Fulton- parobrod

-  Šta znači pojam ~industrijska  revolucija~ ( označava konstruisanje i primenu mašina u proizvodnji kojima su zamenjeni ručni rad i jednostavni alati. Izvedena je u Engleskoj u 18. veku. Sa industrijskom revolucijom počinje druga faza u razvoju kapitalizma, a to je liberalni kapitalizam.)

-  Razvoj metalurgije, kao posledica povećane potrebe za metalima, koju je uslovilo uvođenje mašina u proces proizvodnje.

-  Razvoj saobraćaja ( pomorski i kopneni ).

-  Položaj radnika i uslovi rada u prvim fabrikama.

-  Ekonomski liberalizam, kao novo ekonomsko učenje koje je potisnulo merkantilizam i koje  istupa protiv mešanja države u privredu i ističe načela slobodne trgovine ( Adam Smit, osnivač engleske političke ekonomije ).

-  Posledice industrijske  revolucije.

-  Značaj industrijske revolucije

DOMAĆI ; prepisati teze i pročitati  lekciju na stranama 196. i 197.

Jugoslavija posle Drugog svetskog rata

Deklaracija o proglašenju FNRJ

Podsetite se kada se i kako zavrsio Drugi svetski rat u Jugoslaviji.

-  DFJ, Demokratska federativna Jugoslavija, jeste prvi naziv posleratne Jugoslavije.

-  7. marta 1945. u Beogradu je formirana Privremena vlada DFJ, sastavljena od predstavnika NOP-a i predstavnika Kraljevske jugoslovenske vlade iz Londona.

-  Treće zasedanje  AVNOJ-a, održano je  avgusta 1945. u Beogradu.

-  Izbori za Ustavotvornu skupštinu održani su 11. novembra 1945.

-  Prva sednica Ustavotvorne skupštine održana je 29. novembra 1945. i na njoj je usvojena Deklaracija o proglašenju FNRJ ( Federativna narodna republika Jugoslavija).

-  Prvi ustav FNRJ donet je u januaru 1946.

-  Obnova i izgradnja zemlje.

-  Prvi petogodišnji plan razvoja privrede donet je 1947.

-  Mere koje je preduzela nova komunistička vlast posle rata( konfiskacija, nacionalizacija, agrarna reforma, sekvestracija, kolonizacija).

-  Spoljna politika posleratne Jugoslavije.

-  Sukob Jugoslavije sa SSSR-om 1948.

-  Uvodjenje radničkog samoupravljanja 1950.

-  Pokret nesvrstanih, formiran na Konferenciji u Beogradu 1961.

-  Novi ustav donet 1963. kojim je država promenila ime u SFRJ ( Socijalistička federativna republika Jugoslavija).

-  Novi ustav SFRJ donet 1974.

-  Kult Josipa Broza Tita, jedinog dozivotnog predsednika Jugoslavije.

-  Smrt  J. B. Tita, 4. maja 1980.

-  Kriza i raspad SFRJ, 1991.

-  Gradjanski ratovi  90-tih u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji.

-  Proglašenje SRJ-Savezne republike Jugoslavije, 27. aprila 1992.

-  Bombardovanje SR Jugoslavije 1999.

-  Pad režima Slobodana Miloševića i dolazak Demokratske opozicije na vlast, 5. oktobra 2000.

-  Proglašenje Državne zajednice Srbije i Crne Gore, 4. februara  2003.

-  Ubistvo premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003.

-  Odvajanje Crne Gore i nastanak samostalne Republike Srbije, kao čin obnavljanja srpske državnosti 2006.

 

Šest republika i dve pokrajine

DOMAĆI: 

prepisati teze i pročitati lekciju na stranama od 155-161. i od 164-166. za drugi razred, i od 137-152. za IT2